Једно немогуће дете
са торбом лоших оцена,
опомена и укора,
са казнама и грдњама,
са пркосом у очима,
ноћна мора свих учитеља,
та ходајућа невоља,
и данас је поново дошло
у посету свом другару
који има аутизам.
Кога су сва могућа деца
са врећом петица и похвала
некако сасвим заборавила.
И баш тај немогући дечак,
тај дежурни кривац
који упорно испада негативац,
данас је гуркао и засмејавао другог дечака,
који је имао доста претешких дана…
Који се данас опустио, радовао
и од срца смејао.
Помало и говорио.
Једно немогуће дете,
боље је од све могуће деце!
Видела сам данас чудо његове љубави и доброте.
Колико је такве деце провело животе
а да нико није знао колико нежности у себи носе.
Неки га за све криве, неки га се боје
а то немогуће дете упорно остаје своје.
И када нико не зна, он мења свет набоље.
И због њега вас молим…
Када видите неко тако немогуће дете,
реците му да знате.
Да знате колико је добро.
Коментари