КАДА ОСТАНЕШ СВОЈ – За оне који се не играју по правилима овога света…

Када останеш свој

Стушти се свашта на тебе.

Да провери да ли си стварно свој.

Стојиш сам.

Али стојиш иза својих речи и дела.

Иза свега у шта верујеш.

Иза свега што волиш.

То ти да снагу да пркосиш целом свету

који те убеђује да је зло добро, да је лаж истина.

То ти да снагу да пркосиш природи,

исконској потреби да будеш део групе.

Да будеш безбедан.

Не даш да те она контролише.

Не даш да ти из срца отму вредности од којих живиш.

Не даш да ти бришу из груди уклесане заповести.

Не даш да ти у уши уђу ружне речи.

Не даш да ти очи завара лажна лепота, раскош и сјај.

Не даш на своју душу.

Стојиш сам.

Свој на свом.

Не доказујеш да је туђи пут погрешан.

Просто кренеш својим.

Опет се стушти све на тебе.

Да провери јеси ли достојан путник

тако достојанственог пута.

Сопственог!

Ту стазу нико утабао није…

И ко зна шта све вреба и где се крије!

Постаје страшније и мрачније.

Плашиш се.

Али си свој.

Изгубиш се.

Али си свој.

Постане неиздрживо.

Али си свој.

Заплачеш.

Али си свој.

Сломиш се.

Али си свој.

И онда, сноп светла

пробије се кроз густо грање.

Растера змије и утваре.

Разбије таму која те притиска.

Дође из најдаљег дела васионе

само да помилује твоју душу.

И душа се сети, није чак ни твоја…

И чујеш Љубав ти говори.

Добро дете.

Храбро дете.

МОЈЕ дете.

 

Не да Бог на тебе.

Подели са пријатељима

Коментари